Očekivano - Od 142 zemlje u kojima je konkurentnost merena na osnovu 12 parametara, Srbija je na 95. mestu, ali smo u pojedinim kategorijama, poput kvaliteta drumova, izuzetno loše plasirani
Srbija je po konkurentnosti 95. u svetu, od 142 zemlje obuhvaćene Izveštajem o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. U odnosu na prošlogodišnji izveštaj popravili smo se za jedno mesto, a u okruženju je od nas gora samo BiH.
Konkurentnost se „meri" na osnovu 12 parametara, a posebno zabrinjava što smo kod nekih od njih svrstani gotovo na samo začelje liste. Tako je Srbija po kvalitetu puteva svrstana na poražavajuće 131. mesto, a po kvalitetu infrastrukture u vazdušnom saobraćaju na 132, preobimnoj regulativi na 134, dok smo po zaštiti manjinskih akcionara na 140. mestu, što znači da su samo dve zemlje lošije od nas. Kada je u pitanju železnička infrastruktura, tu smo na neslavnoj 102. poziciji.
Korupcija i birokratija
U izveštaju se navodi da Srbiju koče i korupcija, neefikasna birokratija i slab pristup finansijama, a posebno zabrinjava poređenje sa zemljama u regionu.
- Slovenija je na 57. mestu, Crna Gora 60, Hrvatska 76, Albanija 78, Makedonija je 79, dok je od Srbije na 95. mestu gora jedino BiH, koja je na listi stota - navodi se u izveštaju.
Na kom smo mestu u kojoj oblasti*
Železnička infrastruktura 102. Zaštita vlasničkih prava 126. Nezavisnost sudstva 128. Kvalitet puteva 131. Kvalitet infrastrukture vazdušnog saobraćaja 132. Preobimna regulativa 134. Odliv mozgova 139. Zaštita interesa manjinskih akcionara 140. * od ukupno 142 zemlje
najbolje plasirani 1. Švajcarska 2. Singapur 3. Švedska 4. Finska 5. SAD
najlošije plasirani 142. Čad 141. Haiti 140. Burundi 139. Angola
Plasman u regionu 57. Slovenija 60. Crna Gora 76. Hrvatska 78. Albanija 79. Makedonija 95. SRBIJA 100. BiH
Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je posebno loše što smo na tako lošem mestu kada je infrastruktura u pitanju.
- To je strašno! Koridor 10 je, recimo, trebalo da bude završen do početka Olimpijade u Grčkoj, pa su onda pomerili do sledeće Olimpijade u Pekingu, a sada treba da se nadamo da će biti završen do ko zna kojih olimpijskih igara i da budemo srećni ako se to zaista i desi. To je glavna saobraćajna žila i ako ona napreduje tako slabo, šta treba da očekujemo od železničke ili rečne infrastrukture. Kada nema infrastrukture, teško je očekivati da će investitori doći da posluju ovde, tako da ovo direktno ugrožava strane investicije - ističe Kovačević.
On kaže i da 95. pozicija treba veoma da nas zabrine, jer i investitori prate ove liste.
- Već godinama smo izuzetno loše rangirani na sličnim listama, a investitori posebno u vreme krize otvaraju četvore oči kada planiraju negde da ulažu novac. Takođe, ovo automatski znači da može slobodno da se precrta sve ono što je Srbija planirala, odnosno da će da poveća izvoz i strane direktne investicije - kaže Kovačević.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić objašnjava da je saobraćajna infrastruktura od izuzetne važnosti za svaku zemlju i da zato nikako nije dobro što smo u toj kategoriji loše plasirani:
Nije sve objektivno
- Nas su ekonomska situacija i sankcije doveli do toga da nismo mogli da pratimo zemlje u okruženju i ulažemo u saobraćajnu infrastrukturu, pa i Slovenija i Hrvatska imaju daleko više izgrađenih puteva od nas. A saobraćaj je merilo ekonomskog razvoja zemlje, ali i njegov pokretač. Uostalom, džaba odlični resursi ako nema mogućnost da se dođe do njih.
Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da u ovom istraživanju ima i poprilično subjektivne procene, ali se sa većinom stvari ipak slaže.
- Stoji činjenica da nismo konkurenti, da treba da se poboljšaju uslovi da bi privatni sektor bolje poslovao, da nam je preobimna administracija. Ne znam da li je to ušlo u istraživanje, ali su i podaci o odlivu mozgova iz Srbije katastrofalni. Mnogo stvari bi moralo da se promeni kako bismo poboljšali konkurentnost - navodi Zdravković.
Drama pred zimsku sezonu 1.500 km puteva u Srbiji nema ko da održava
Hitno: Direktor „Puteva Srbije" Zoran Drobnjak upozorava da PZP „Beograd" i „Bačkaput" iz „Nibens grupe" nemaju mehanizaciju da održavaju deonice koje su im poverene. Danas hitan sastanak Putevi
800 km puta na Ibarskoj, deonicu Rudnik-Topola-Mladenovac, BG - Ub i Ćelije - Nepričava održava PZP „Beograd". 700 km magistrale oko Novog Sada i autoput od Pazove do Novog Sada održava preduzeće „Bačkaput"
Preduzeće za puteve „Beograd" i „Bačkaput", koji pripadaju „Nibens grupi", neće imati dovoljno osposobljene mehanizacije da ove godine održavaju oko 1.500 kilometara puteva. Vozačima u Srbiji zbog toga preti da cele zime voze po rupama i džombama koje neće imati ko da zakrpi. Iako je prvi sneg ove godine na planinama već pao, još se ne zna ko će čistiti i održavati puteve. Da će ove godine biti dramatično potvrdio je i direktor „Puteva Srbije" Zoran Drobnjak, koji za Press kaže da se za danas planira hitan sastanak sa ostalim članicama „Nibensa". Drobnjak je rekao da će se videti mogućnosti PZP „Beograd" i „Bačkaputa", nakon čega će biti odlučeno da li će njihovi poslovi biti prepušteni drugim kompanijama.
Gume i registracija
- Kada vidimo njihove mogućnosti, biće odlučeno da li će ti poslovi biti prepušteni drugim kompanijama. Mi ćemo probati da ih uključimo u održavanje u meri u kojoj oni budu mogli, ali nećemo dozvoliti da nespremni dočekamo sezonu. Mi imamo ugovore sa firmama koje ne pripadaju „Nibensu", pa je moguće da ćemo neke deonice prepustiti njima - rekao je Drobnjak. Kako nam je objasnio, moguće je da se napravi dogovor po kojem bi firma kojoj bude ustupljeno održavanje neke deonice bila obavezna da preuzme deo mehanizacije PZP „Beograd" i „Bačkaputa". fakti
„Nibens grupa" je najveća domaća kompanija u sektoru putarstva, koju čine više od 10 putarskih i građevinskih firmi, a zapošljava oko 5.200 ljudi „Nibensove" firme se bave održavanjem oko 40 odsto ukupne putne mreže u Srbiji Vlasnik „Nibens grupe" Milo Đurašković uhapšen je u maju zbog sumnje da je izvukao 32 miliona evra iz Fabrike maziva u Kruševcu, koju je kupio u privatizaciji Radnici su već nekoliko puta štrajkovali po Srbiji, pa čak i ispred Vlade Srbije u Beogradu, ali im problemi nisu rešeni
I u PZP „Beograd" su svesni da ne mogu da održavaju sve puteve, pa trenutno rade procenu koliko mogu da održavaju. Nakon toga će sve zavisiti od odluke „Puteva Srbije", sa kojim imaju sklopljen ugovor o održavanju drumova. Predsednik sindikata PZP „Beograd" Milan Jovanović kaže da će mnogo toga zavisiti od današnjeg dogovora, a sindikalci su zatražili razgovor sa Vladom Srbije o rešavanju problema i zapretili štrajkom 18. oktobra. - Mi smo već poslali dopis Vladi Srbije i zatražili da nas neko primi. Ukoliko se to ne desi, započećemo štrajk 18. oktobra - kaže Jovanović. On navodi da je situacija u PZP „Beograd" ozbiljna i da veći deo opreme ne mogu da koriste. - Mehanizacija je ispravna, ali nemamo novca za registraciju kamiona i potrebno nam je nešto guma. Od 140 kamiona, koliko imamo, više od 80 su zbog toga pod znakom pitanja - kaže on. Ni u „Bačkaputu" situacija nije mnogo bolja, a Jovanović napominje da tamo nisu primili ni aprilsku platu.
Neće tuđe mašine
Jedna od najvećih firmi za održavanje u Srbiji" su „Putevi Užice", čiji direktor Milan Bojović kaže da bi oni mogli da preuzmu deo „Nibensovog" posla, ali ne i mehanizacije. - Imamo dovoljno mehanizacije, a nabavili smo i rezervnu. Nije realno da radimo sa njihovom opremom jer je pitanje u kakvom je ona stanju, pošto se ne održava već nekoliko meseci - kaže Bojović.
