U prolece 1389. godine iz manastira Ravanica u Senju krenuli su konjanici kneza Lazara da po okolnim selima pozovu i okupljaju ratnike za boj na Kosovu. I tako, iduci od mesta do mesta, dodjose do jednog sela na desnoj obali reke Velike Morava u blizini Paracina. U selo nisu mogli ni da udju jer su se konji zaglibili u blato, pa se vratili neobavljenog posla. Kada su se vratili u manastir Ravanica u Senju, glasnici su rekli da su obisli sva mesta osim jednog koje je bilo puno blata i to selo nazvase Blatinac.

Vremenom, zbog cestih poplava i mnogo blata, nasi pretci napustise to mesto i preselise se u brda u podnozje Juzno Kucajskih planina  u blizini Popovca i Stubice. Tamo su na svojim imanjima podizali kolibe i bili dosta rastrkani. Na starom mestu na obali Velike Morave u mestu Gorunje kod Paracina i danas postoji takozvano vlasko groblje kao dokaz da su nasi pretci ziveli na toj lokaciji i tamo sahranjivali svoje mrtve.

U ranijem periodu nase selo je vise gravitiralo Paracinu i bio je deo Paracinske nahije. Posle, negde pocetkom dvadesetog veka vecina „kolibara" se preselila i okupila na mestu gde se danas nalazi  – blize Cupriji i pripada cuprijskoj opstini. Zbog tezeg izgovora reci Blatinac slovo „l" je nestalo iz imena sela pa ostade da se zove Batinac, ali blato ostade u selu i do danasnjih dana.

Batinac, selo nadomak Cuprije s leve strane autoputa Beograd – Nis na stopedeset kilometara od Beograda a samo pet od Cuprije. Selo sa oko 240 domacinstva  – selo kome samo tako malo nedostaje da bude  „mala Svajcarska"u srcu Srbije na Balkanu.

Nekada, ne tako davno, Batinac je bio siromasno i zaostalo selo, ali zahvaljujuci vrednim mestanima i njihovim danonocnim radom ubrzano se razvijao i gradio u poslednjih tridesetak godina. Danas je to jedno od najlepsih i najbogatijih sela u Srbiji, jos je ostalo da bude i najmodernije.

Pocetkom sedamdesetih godina proslog veka, posto nisu mogli da se zaposle po Cupriji i okolini,  mnogi mestani Batinca krenuli su trbuhom za kruhom na Zapad. A njihov odlazak na privremeni rad u inostranstvo umnogome je izmenio sliku sela pocev od 1970. godine na ovamo.

Od tada pa do danas mestani su sa Zapada u selo preneli i doneli dosta kapitala. Selo se dosta izgradilo, nikle su kao pecurke posle kise savremene i velelepne kuce, puno pravih dvoraca, dvorista su uredjena sa malim parkovima i betonirana, ogradjena lepim i skupim ogradama, a dalje od kapija, sta dalje ???

Kada je selo u pitanju ostalo je jos mnogo toga da se uradi, jer godinama nista nije uradjeno. Seoske ulice su poslednji put posljuncene  - nasipane moravskim sljunkom pre dvadeset godina takozvanim samodoprinosom u radu ili kulukom kako kazu mestani.

Posle toga mestani nisu prihvatili ni samodoprinos u radu, ni u novcu a planirali su  asvaltiranje koje ni do danas nije zapoceto.

Sa Zapada preneto je mnogo kapitala,automobila,  uredjaja i opreme a kamo srece da su preneli i malo vise kulture i da se bolje sloze kada su zajednicki  interesi sela u pitanju, a da zaborave na mrznju  i zavist koja je nazalost sve vise prisutna i da manje teraju inat prema komsijama i selu. Samo tako Batinac moze da postane „mala svajcarska oaza" u Srbiji.

U samom selu, ali i medju mestanima koji se nalaze naprivremenom radu u inostranstvu postoji veliki otpor osavremenjavanju, modernizaciji i ulepsavanju sela i njihova tvrdoglavost kao da nema granica. Ipak, na srecu sela, postoji i druga grupa mestana koji vole svoje selo i koji su mnogo ucinili, jos uvek cine i ucinice jos vise da njihovo selo bude ne samo najbogatije nego i najlepse selo i da se sto manje razlikuje od gradskih sredina kada je infrastruktura u pitanju. Vreme koje je pred nama pokazace koje u pravu.

Mnogi mestani Batinca odlaskom na takozvani privremeni rad  u inostranstvo napustili su svoje selo, i ne samo da su ga napustili vec su ga i zaboravili. Zaboravili su da su prva slova ucili u svojoj sada vec oronuloj i mnogo propaloj skoli u kojoj danasnja deca ne mogu ni da borave a kamoli nesto  da nauce. I dom kulture polako ali sigurno propada a tu smo se okupljali cesto na prvim igrankama.

Selo nikada u svojoj istoriji nije imalo crkvu i jos uvek je nema. Ima zapocete i prosle godine osvestene temelje, kada je prvi put u istoriji sela odrzana prva liturgija pod satorom na temeljima buduce crkve. Ako ne bude vise sloge medju mestanima jos mnogo liturgija na Spasovdan bice odrzane pod satorima kao prosle 2005. godine. Zar treba i to da docekamo ???

Omladinski fudbalski klub je mozda jedina svetla tacka jer posle Opstinske lige osvajanjem prvog mesta u medjuopstinskoj ligi prosle godine osvojio je prvo mesto i sada, posle jesenjeg dela takmicenja je na prvom mestu opstinske lige. Fudbalsko igraliste je izgradjeno pre dvadesetak godina. Ali, klubu treba sad pomoci da bi i dalje zadrzao prvo mesto i presao u veci rang takmicenja.

Zadnjih godina je i mala privreda polako ali sigurno ulazila u selo, najpre mlekara, zatim mlin sa pekarom, prerada mesa, proizvodnja koncentrata, auto servis a bice jos mnogo toga.

Batinac je medju prvim selima u opstini imao seosku anbulantu koja vec duze od trideset godina radi i pruza medicinske usluge mestanima Batinca. Medicinska sestra radi svakog dana a lekar tri puta nedeljno.

Izvanredne rezultate u predhodnom periodu mestani su postigli u poljoprivrednoj proizvodnji, ciji su proizvodni kapaciteti mnogostruko povecani zadnjih godina. Od drugog svetskog rata naovamo mestani Batinca su kupovinom obradivog zemljista za deset puta vise uvecali svoje posede, nabavili najsavremeniju mehanizaciju i podizali najmodernije poljoprivredne objekte. I po svemu ovo selo rekordera je medju prvima u Srbiji po brojnosti i kvalitetu poljoprivredne  mehanizacije i objekata.

Sigurno i da po broju putnickih automobila, i ne samo po broju nego i po tipovima i kvalitetu, Batinac je medju prvima u Republici.  Samo je zalosno sto se ti automobili krecu po blatnjavim ulicama i putevima.

I na kraju,  moramo priznati da je mnogo toga lepog i korisnog uradjeno zadnjih godina u Batincu, ali po dvoristima mestana. Nestali su plotovi u selu i mozda zato se i ne gleda preko ograda da se vidi sta treba da se uradi  za selo kada je infrastruktura u pitanju.

Planira se izgradnja nove podzemne telefonske mreze po selu sto podrazumeva sa novom elektronskom centralom i povecan broj prikljucaka i kvalitetne i sigurne veze. To ce sigurno uraditi Telekom Srbije, a  NIS -  Energogas uradice gasifikaciju sela, ali mnogo toga treba da urade sami mestani  Batinca. A sta ce uraditi videcemo?

Ako bude vise sloge uradice se mnogo, uradice se sve sto treba selu Batincu da postane „mala Svajcarska" u Srbiji.

Mnogo treba da se uradi: Skola, Crkva, da se Dom kulture renovira, da se ocisti i uredi seosko groblje, da se uradi seoska kanalizacija, po mogucstvu i vodovod, da se seoske ulice asvaltiraju, da se poljski putevi urade i posljunce i jos mnogo,  mnogo toga…

Najsvetlija tacka u 2006. godini je ipak pocetak izgradnje nove seoske  skole.

U Batincu ima mnogo bogatih mestana, petnaestak sa fakultetskom diplomom, a koliko ima onih koje vole i brinu da to bude moderno i lepo selo videcemo. Vreme ce, kao i uvek pokazati i uciniti svoje.