Srbija bez direktnih stranih investicija u iznosu od dve do četiri-pet milijardi dolara nema značajnu ekonomsku perspektivu jer i posle 10 godina nismo prišli tržištima na kojima smo bili 1989, istakao je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. Pojedini ministri uporno pozivaju dijasporu da novac uloži u maticu, iako stručnjaci upozoravaju na ekonomsku nesigurnost, korupciju, sporu administraciju...

Ministar Milosavljević je, otvarajući Međunarodnu konferenciju na temu "Razvojni potencijali stranih direktnih investicija - međunarodna iskustva" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, ukazao da je Vladi Srbije potreban konkretan zaključak i preporuka o tome kako privući strane investicije i otvoriti nova radna mesta.

Ministar Milosavljević: Svi su dobrodošli

Slobodan Milosavljević

Milosavljević za "Vesti" kaže da rado sarađuje sa našim ljudima koji žive u inostranstvu koji žele ili se samo raspituju kako da razvijaju biznis u matici.

Apsolutno su svi dobro došli! Naše ljude koji žive van i viđam i primam svaki dan na razgovore. I kad dođu u Srbiju, a i dok sam na putovanjima. Mi smo im na usluzi sa apsolutnim servisom, ali na njima je da prelome i da odluče da ono što žele i ostvare - kaže on.

Međutim, praksa u Srbiji je poražavajuća. Za 10 godina tranzicije, Srbija nije uspela da izvede giljotinu propisa i smanji glomazan birokratski aparat. Na listi država s visokim stepenom korupcije, Srbija godinama zauzima neslavna mesta u rangu nekih afričkih država, zemljom caruju državni i privatni monopoli, a iz Saveta stranih investitora stalno podsećaju na nedovoljnu pravnu sigurnost koja bi ulivala poverenje ulagačima da je njihov novac u Srbiji bezbedan.

Upozorenje Konuzina: Kupac ne zna šta kupuje

Klima za strana ulaganja u Srbiji nije trenutno povoljna u ekonomskom i finansijskom pogledu zbog birokratskih problema i zakona koji "nisu prijateljski nastrojeni prema novim investicijama", izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin.

Aleksandar Konuzin

On je izrazio uverenje da će se investiciona klima u Srbiji popraviti, iako, kako je rekao, "taj proces ide previše sporo".

Ambasador je već početkom godine izneo i daleko dramatičnije upozorenje, govoreći na "Kopaonik biznis forumu".

Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju, posrednik u kupoprodaji, ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje - istakao je on.

Uz sve to, trebalo bi računati i na neizvestan kurs dinara prema čvrstim valutama, ogromnu zaduženost zemlje, kao i relativno neobučenu radnu snagu. Konačno, politička stabilnost je takođe važna za poslovanje, a poznata je izreka da je "kapital plašljiv", te da reaguje i na najmanje političke potrese.

I farma pilića neizvesna

ULOŽIO SVE ŠTO JE ZARADIO U AUSTRIJI:

Radomir Milojević iz Beča

Radomir Milojević je 1995. pokrenuo i farmu za tov pilića, ali ni tu posao nije išao kako treba.

Toviću još jednu do dve ture piladi i ako i dalje bude ovako, zatvoriću farmu, pa nek se u njoj legu vrapci i divlji golubovi - rekao je on za "Vesti".

On ocenjuje da političari nude "šarenu lažu" i da niko ne razmišlja o stvarnim problemima običnog čoveka. Poslušao je preporuke za povećanje broja piladi, a onda došao u situaciju da nema kome da ih proda.

Ovo je ispiranje mozga. Svi stranci imaju veće prava i privilegije, nego Srbi koji sve zarade na znoj i muku. Ovde smo kao koke nosilje - dobri smo dok nosimo jaja, a kad prestanemo, treba nas zaklati - očajan je Radomir.

Ipak, dok ministar trgovine ukazuje na problem nedolaska investitora, ministar za dijasporu Srđan Srećković naše iseljenike poziva da novac ulože u maticu.

Ako želimo visoke stope rasta, zavisimo od stranih investicija - rekao je premijer Mirko Cvetković i pozvao dijasporu da u Srbiji ne ulažu iz patriotskih razloga, već da sagledaju sve uslove koje naša zemlja pruža.
 

Nemcima problem birokratija: Sandra Labaš

U Vladi su optimisti, a sasvim je druga priča kad se situacija pogleda spolja.

Nemački investitori kontinuirano su zainteresovani za ulaganje u Srbiju, izjavila je juče koordinator Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu Sandra Labaš i napomenula da u Srbiji već posluje više od 250 kompanija iz ove zemlje.

Veći investitori iz Nemačke koji su ove godine došli su "Dunker motori", "Norma grup", "Falke", "Panasonik elektrik vorks Vošloh-Švabe" - navela je Labaš i dodala da nemačke investitore najviše odvraćaju birokratske procedure.

Ekonomista prof. Vladimir Grečić, jedan od najboljih poznavalaca srpskog iseljeništva, ističe da su ekonomska nesigurnost u matici, nedovoljna pravna bezbednost, korupcija i kriminal, glavni faktori koji utiču na to da dijaspora slabo ulaže.

Neophodna je "depapirologija", decentralizacija, regulisanje svojinskih odnosa, kao i lokalni programi za investiranje i inicijative za formiranje zavičajnih udruženja - rekao je Grečić.

Konkretni projekti

Ministarstvo za dijasporu je izradilo katalog sa ponudom konkretnih mogućnosti za investiranje u Srbiju. Našim poslovnim ljudima u rasejanju biće ponuđena 193 konkretna projekta za ulaganja u 67 opština i gradova Srbije. Najviše ponuda je iz oblasti turizma - 75, građevine i infrastrukture 68 projekata, infrastrukture 29, poljoprivrede, prehrambene industrije i ekologije 21.

Jedan od najuspešnijih primera ulaganja naših dijasporaca u biznis u otadžbini je fabrika " Aero-East-Europe" iz Kraljeva, čiji je vlasnik Milorad Matić iz Italije. Prošle godine ova firma je izvezla 37 letelica, a ove godine planirana je prodaja više od 50 aviona.

Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra i šef sektora za ekonomska pitanja dijaspore, kaže da rasejanje očekuje posebne pogodnosti u odnosu na ostale investitore u Srbiji.

Ministarstvo, centri i kancelarije za dijasporu do sada su uspeli da prevaziđu mnoge nesporazume dijaspore sa lokalnim organima uprave. Trudimo se da pružimo sve informacije o formalno-pravnim uslovima za investiranje - dodaje Prstojević.

Srbija je u poslednjih 10 godina generisala oko 14 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Stopa nezaposlenosti od 19 odsto je velika, a mnogo je siromašnih koji rade, a nemaju dovoljna, ili redovna primanja.

Na kraju se, većinom, dignu ruke

Iako ima stalno zaposlenje u jednoj nemačkoj firmi, Slaviša Simić iz Nirnberga rešio je da s jednim Nemcem započne i posao uzgoja ovaca. Dobro razrađen posao, kako su "Vesti" ranije pisale, hteo je da nastavi u rodnom selu Kaonik kod Kruševca. Međutim, odustao je od svega.

- Rešio sam da uvezem istočnofrizijsku ovcu. Tražio sam iz Ministarstva privrede da mi pošalju papire za uvoz koje treba da popune Nemci. Iz ministarstva su mi poslali papire za uvoz ovaca iz Švajcarske i to naravno Nemci nisu hteli niti mogli da popune. Nikada mi nisu poslali dozvolu za uvoz iz Nemačke - kaže Simić.

"Vesti" su ranije pisale i o slučaju Radomira i Radice Milojević koji su, kako kažu, u Srbiju uložili sve što je u Austriji porodica zaradila za više od 100 godina.

Radi se o dva do četiri miliona maraka, a naša zemlja nam ništa nije vratila. Među prvima smo uvek izmirivali dažbine, najveći smo proizvođači mesa u opštini Paraćin, a nemamo pravo na zaštitu svojine. Ako se ovako nastavi, kupiću dva džaka dinamita, srušiti sve što smo napravili i otići iz Srbije - istakao je Radomir iz Potočca kod Paraćina.

Prvi put se razočarao kad su mu, kako kaže, tražili da "ispod stola" plati da bi dobio dozvole za gradnju ili da da 150.000 nemačkih maraka da bi sebi i ženi obezbedio radno mesto. Bračni par je otišao u Beč 1986. Naredne godine je kupio lokal u Paraćinu.

U vreme najveće inflacije izvođač radova odlazi u stečaj. Pre dve godine opština odlučuje da ga sruši. Drugi investitor na istom mestu napravio je nov objekat, a mi koji smo pošteno platili te lokale ostali smo bez ičega. Onda smo podneli tužbe, ali taj spor još nije završen - jada se Radomir.

Dozvola nikad nije stigla

Trebalo je da u Srbiji dobijem i dozvolu za karantin i smeštaj ovaca, ali ni posle godinu i po dana nije mi stigla ni ta dozvola. Čitava stvar je zastala i prilikom promene ljudi u Ministarstvu privrede, pa sam morao sve zahteve ponovo da podnosim - kaže Simić iz Nirnberga.

B. M. - Z. G. - Vesti