Zašto naši iz sveta ne ulažu u Srbiju - 5 Juli 2011 - Batinac.com


  
Četrvtak, 08.12.2016, 08:54Optimizovano za Mozilla Firefox - Možete da skinete ovde                            
 






http://batinacinfo.ucoz.com/welcome.gif

batinac.com
 
     GLAVNA STRANA ::  MOJ PROFIL ::  REGISTRUJ SE ::  LOGUJ SE ::  Prijavljeni ste kao: Gost ::  Grupa "Gost" ::  Odjava :: Odjavi se :: Dobrodosli, Gost RSS

  


Batinacki Asfalt


Glavni meni

Zanimljivosti

Prijatelji Sajta

Citati

Vic Dana

Mini-Chat

Anketa
Kako vam se svidja novi Sajt ?
Ukupno odgovora: 306

Vesti Dana

Sve Vesti
Sve Vesti

Srpska Dijaspora
Ministrastvo za Dijasporu
Srpska Dijaspora

Srpska Politika
Srpska Analitika


Prijatelji Sajta

Bogojevic Reisen

Iris Bestattung



Foto Galerija
Grcka com.
Travel Videos

Podeli
Neue Seite 1

 


Glavna Strana » 2011 » Juli » 5 » Zašto naši iz sveta ne ulažu u Srbiju
21:16
Zašto naši iz sveta ne ulažu u Srbiju
Da bi Srbija privukla ivestitore iz dijaspore njen ekonomski sistem ne sme da se razlikuje od razvijenog sveta

Po statistici Narodne banke Srbije, od 2000. zaključno sa 2010. godinomukupni devizniprilivoddoznakaiz inostranstva dostigaoje27,6milijardi evra.Evidencija Svetske banke kazuje da nam je u tom periodu od naših ljudi iz sveta stiglo i više – ukupno 42,96 milijardi dolara, a Srbija je, kažu u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, u prvoj deceniji ovog veka privukla 21,15 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Ekonomisti smatraju da je relativno malo deviza prispelih od naših iz sveta uloženo u produktivne investicije koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta.

Srđan Srećković, ministar za dijasporu i verska pitanja, u razgovoru za naš list kaže da je od 2000. do danas
dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE
Uz dijasporu od 2001. godine
direktno investirala u srpsku ekonomiju 550 miliona dolara i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi.

– Dosadašnja ulaganja dijaspore, pogotovo u ovoj krizi, kada se borimo za svako radno mesto i očuvanje standarda građana, bila su dragocena, ali je činjenica da su mogućnosti mnogo veće – kaže naš sagovornik.

– Zato treba ubrzati reformu ekonomskog sistema. Da bi Srbija bila privlačna za sve investitore, pa i dijasporu, njen ekonomski sistem, normativno i u praksi, ne sme da se razlikuje od važećeg u razvijenom svetu.

Da li uzrok skromnoginvestiranja naših iz sveta u protekloj deceniji možda treba tražiti u ne baš najboljim vezama između matice i rasejanja?

Tek nakon demokratskih promena počela je da se menja pogrešna politika koja je punih pola veka vođena prema dijaspori. Rasejanje se decenijama posmatralo kao ideološki protivnik, a ne kao partner. Strateški pomak načinjen je u mandatu ove vlade, jer je odnos prema dijaspori i Srbima u regionu u žiži državne politike. Usvojen je prvi zakon o dijaspori i Srbima u regionu, osnovana prva Skupština dijaspore i Srba u regionu kao najviše predstavničko telo u kojem su zastupljeni delegati sa svih kontinenata i iz regiona. Konstituisan je i Savet za Srbe u regionu kojem predsedava predsednik Republike i koji unapređuje regionalnu saradnju uz podršku našim sunarodnicima. Stvorili smo institucionalni mehanizam za dugoročnu politiku i to je najvažnije. Dijaspora sa svojim ekonomskim potencijalom i kontaktima koje ima u poslovnom svetu je pravi promoter Srbije kao dobrog mesta za investiranje i dragocen je saradnik države u lobiranju za naše ekonomske interese. Njen uticaj će sve više rasti.

Neki smatraju da bi stranci u prošloj deceniji više uložili u Srbiji da su vlasti u matici ubedile naše u rasejanju da im se isplati da investiraju u zemlji porekla i da će njihova ulaganja biti sigurna?

Cilj ekonomskih reformi koje se sprovode je veća efikasnost, poverenje u pravnu državu i sigurnost uloženog kapitala, što je i za dijasporu najvažnije. Činjenica da je prestižna nagrada Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza za najbolji izvozni proizvod u prošloj godini pripala firmi za proizvodnju lakih letelica iz Kraljeva, čiji su vlasnici upravo povratnici iz dijaspore, kazuje da se nešto pomerilo nabolje. Zadatak svih državnih institucija je da investitore svaki dan uveravaju da se menjamo u tom pravcu.

Treća je godina kako ste u prilici da slušate naše ljude u rasejanju. Šta bi i kojim redosledom trebalo preduzimati da oni više ulažu i u Srbiji? Šta im najviše smeta?

Spora i neažurna administracija je najveća prepreka u privlačenju svih investitora, pa i onih našeg porekla za koje je ključna reč poverenje. Izgubljeno poverenje mukotrpno se ponovo vraća.

Ministarstvo za dijasporu izradilo je elektronski katalog za ulagače iz dijaspore sa ponudom 193 konkretna investiciona projekta iz 68 opština i gradova. Kakav je odjek?

Ovakav tehnološki najsavremeniji način komunikacije naišao je na odobravanje poslovne dijaspore, ali očekujemo kontakte i sa njihovim partnerima,strancima. Danas investitori ne dolaze sami. Za njih se moramo boriti, jer je investicioni kapital ograničen, a nama je neophodan. Ovo je prvi put da je neki državni organ objedinio na jednom mestu mnogo konkretnih i razrađenih investicionih projekata. Nudimo sve potrebne informacije, kontakte u lokalnoj samoupravi. Najviše projekata, 40,6 odsto, nudi se za ulaganja u turizmu, 20,3 odsto u industrijske zone, 18,7 u infrastrukturu, 9,3 je vezano za ekologiju, a 10,3 odsto su projekti u oblasti agrara i proizvodnji zdrave hrane.

Da li naši iz sveta očekuju da kao investitori u Srbiji imaju neki poseban tretman ili samo traže da budu ravnopravni sa ostalima?

Iako bi to u neku ruku bilo logično, investitori iz dijaspore svesni su realnosti svetske ekonomije i važećeg pravila jednakog. Mogu i treba da budu povlašćeni u smislu dobijanja konkretnih i pravovremenih informacija, a to je veoma važno. Savetujemo im da koriste državne podsticaje za investiranje u određene grane privrede Fonda za razvoj i drugih institucija.

Postoji li zemlja čiji bi odnos prema emigrantima kao investitorima Srbija mogla da preuzme?

I pored aktuelnih ekonomskih teškoća, sjajan primer ekonomske simbioze dijaspore i matice je privreda Irske koja je ostvarila pravi razvojni bum upravo zahvaljujući investitorima iz dijaspore. Pored Irske, za nas su poučni i modeli koje primenjuju Italija, Grčka Kina, Indija i Izrael.

Šta će Ministarstvo za dijasporu ubuduće preduzimati da bude više ulaganja naših ljudi iz rasejanja?

Nastavićemo da pravovremeno i istinito obaveštavamo naše ljude u rasejanju o mogućnostima ulaganja i privređivanja u Srbiji. Svaki pojedinačni investitor nam je važan i svakome ćemo se neposredno obraćati s namerom da što brže ostvaruju svoje ideje i projekte. Od svih u državnoj administraciji očekujemo brže reformisanje našeg ekonomskog sistema koji što pre mora ličiti na one iz razvijenog sveta da bismo postali investiciono atraktivna lokacija, a procenjujem i da će ekonomska diplomatija usmerena na sve potencijalne ulagače veoma brzo postati jedan od ključnih elemenata naše državne politike.

IZVOR
Pozivi/Views: 756 | Ubaceno od: Admin | Rejting: 5.0/1
Ukupno Komentara: 3
 

1. Komentar

21:25  Spam


Ubaceno od: Mile (05.07.2011 21:25) [Glavna Strana]

U 2014. Albanija bogatija od Srbije
B92 05.07.2011 10:55

Albanija bogatija od Srbije
Srpski bruto društveni proizvod danas je za oko 25 odsto manji nego 1990, dok je Slovenija na čak 54 odsto iznad nivoa iz poslednje godine pre raspada SFRJ.

Kada se pogledaju podaci od raspada SFRJ, osim Srbije, nazadovale su i Crna Gora, koja ima oko 15 odsto slabiju ekonomsku aktivnost, i BiH sa „manjkom" od 26 odsto.

Hrvatska je uspela da poveća društveni proizvod za 14 procenata, a Makedonija za oko 23.

Kao razloge za loše rezultate privrede Srbije ekonomista Miroslav Zdravković navodi dugotrajnu izolaciju i bombardovanje. "Kada sam jednom poznatom slovenačkom ekonomisti rekao da su odlično vodili zemlju, on mi je odgovorio: 'Znaš, bilo nas je malo, mi nismo sebi smeli da priuštimo da se posvađamo'", kaže on.

BiH bez perspektive
Prema mišljenju slovenačkog ekonomiste Rada Pezdira, BiH se nalazi u ubedljivo najlošijem stanju od svih ostalih republika i ima vrlo slabe perspektive. "Tamo doslovce nema ni efikasnih institucija ni pravne države, pa ni normalne ekonomije. Petnaest godina po završetku rata ta je država na rubu ekonomskog i institucionalnog raspada, a do toga bi došlo i pre da nije bilo međunarodne zajednice. Očigledno su se Bosanci odlučili da ne žele da budu gospodari svoje sudbine, kao da smatraju da uvek treba neko drugi da im spasava državu. Mislim da uzrok tome nije nacionalizam nego nesposobnost građana BiH, i to svih nacionalnosti, da poštuju bilo kakav oblik institucija pravne države", tvrdi Pezdir.

 

2. Komentar

21:25  Spam


Ubaceno od: Mile (05.07.2011 21:25) [Glavna Strana]

"Upravo tu je Srbija izgubila. Pokazala se kao potpuno razjedinjena, a na površinu su izbile one najgore ljudske osobine. Ali nemamo opravdanje za loše rezultate posle 2000. godine", ocenjuje Zdravković.

Tako su pojedine bivše članice nekadašnje države došle u situaciju da su im, i posle dve decenije od raspada Jugoslavije, slabe šanse za bolji život.

"Ukoliko nastavi da stagnira, Srbija će do 2014. godine postati siromašnija od Albanije i najsiromašnija u Evropi, nakon BiH. Da se to ne bi dogodilo, neophodno je da se koncipiraju i sprovode jasne i predvidljive ekonomske politike kako bi se razvijao privatan sektor", smatra Zdravković.

Po njegovim rečima, uz pad BDP-a i relativno zaostajanje svih bivših republika (izuzev Slovenije) u odnosu na okruženje, cena raspada zemlje jeste i rast nezaposlenosti. Broj zaposlenih je smanjen za više od milion, za isto toliko je povećan broj nezaposlenih i više od milion ljudi je napustilo bivše republike SFRJ. Konkretno, Srbiju je napustilo oko 300.000 građana.

"Usledili su ekonomski problemi, pa je u proseku BDP Srbije danas na nivou od pre 40 godina. Međutim, podaci vezani za srpsku ekonomiju različiti su po regionima. Tako Novi Sad i Beograd sada imaju bolji privredni rast nego 1989. godine, a u odnosu na 1971. ovi gradovi stoje bolje za oko 100 odsto. S druge strane, ostatak područja Vojvodine i centralne Srbije nalazi se na nivou razvijenosti iz 1964. godine", navodi Zdravković.

Ekstremni primer propadanja je Borski okrug, koji je nekada bio najveći izvoznik u Srbiji, razvijeniji od Beograda i Novog Sada.

"Od raspada zemlje stvorile su se velike regionalne razlike u razvijenosti jer je oporavak posle 2000. bio koncentrisan u Beogradu, Novom Sadu i još malom broju gradova i oblasti. Tako je veliki broj okruga u centralnoj Srbiji počeo ozbiljno da zaostaje u odnosu na republički prosek. Borski okrug je sada postao najnerazvijeniji posle Jablaničkog okruga", kaže on.
Srbija već slabija od Bugarske

Slovenački ekonomista Rado Pezdir kaže da je raspadom SFRJ najgore prošla BiH, a da su se razlike između Slovenije, kao najrazvijenije republike u 1989, i ostalih uvećale.

On navodi da se razlika između Hrvatske i Srbije takođe uvećala, tako da Srbija poprilično zaostaje. "Međunarodne komparacije pokazuju da je Srbija prvi put u istoriji manje razvijena nego Bugarska, dok se Hrvatska u poređenju sa Mađarskom opet našla u poziciji u kojoj je bila pre Prvog svetskog rata. Slovenija, koja je pre Drugog svetskog rata bila razvijenija od Grčke, sada je manje razvijena od te skoro bankrot zemlje", kaže Pezdir.

Pezdir dodaje da je "zaključak da su od raspada SFRJ sve bivše republike, osim Slovenije, ako ih uporedimo sa ostalim bivšim socijalističkim državama, doživele lošije ekonomske rezultate. Recimo, BiH će dostići razvijenost Bugarske iz 2006. tek 2013, a u istoj godini će Srbija biti jednako razvijena kao Litvanija i Letonija iz 2006".

"To je jasan pokazatelj da su se sve države istočnog bloka razvijale brže nego eks-Ju republike, čak su stope privrednog rasta i strukturne reforme tamo bile brže nego u Sloveniji", ističe on.

On zaključuje da glavni krivac za ekonomsko zaostajanje nije bio samo rat, nego nesposobnost političkih elita da uvode strukturne reforme, kao i njihova sklonost da preko privatizacija stvaraju interesne grupe.

Izvor

 

3. Komentar

17:12  Spam


Ubaceno od: Dileja (06.08.2011 17:12) [Glavna Strana]

Zašto naši iz sveta ne ulažu u Srbiju?

Jebemliga neznam

Ime *:
E-mail Adresa:

Aboniraj: 1
Ubaci Sigurnosni-kod *:  << Klikni ovde - (Promeni izgled Koda)..


Da bi ste ucestvovali u diskusijama postojecih tema nije potrebna registracija, dovoljno je lepo ponasanje... Hvala!


 
Loguj se

Dnevna Poseta


Fotoalbum


Batinac na Mapi
Batinac na Mapi
Batinac na Mapi


Crkva Batinac
Neue Seite 1
Crkva Batinac

Konverter valuta
Konvertor Valuta
Kursna Lista

Facebook Batinac
Selo Batinac
Crkva Batinac

Radio Dak

Radio Dak


Selo Vlaska
Selo Vlaska

Partneri
Foto Milan
Vila Sah
Kalendar rs.


Linkovi

Koznazna.com

Pomoravac info.
Autentik net.


CH Pretraživač
Google Pretrazivac
You Tube

Search ch.
Ricardo ch.
Auto Skout 24

Blick ch.
20 Minuten ch.


Statistika

Online na Mreži: 1
Gost: 1
Korisnik: 0

Ukupna Poseta


Add This

Bookmark and Share



Copyright 2016 by batinac.com  Hosting vom uCoz