Србија је рангирана као последња земља на листи Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI) за 2012. годину, који је данас представљен у Европском парламенту у Бриселу, будући да је добила 451 од потенцијалних 1.000 поена. Председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије Зоран Савић је рекао да се оваква оцена мора прихватити са резервом јер нису позната мерила таквог закључка.

Међу 34 рангиране земље, Холандија је добила 872 поена, иза ње је Данска са 822 поена, Исланд (799), Луксембург (791) и Белгија (783).
ЕХЦИ од 2005. године објављује експертска организација "Хелт конзјумер пауерхаус" (HCP) са седиштем у Шведској.
Главни оперативни директор HCP и вођа EHCI тима др Арне Бјернберг каже да Србију не треба упоређивати са богатим чланицама ЕУ и да су њени суседи као што су Хрватска (655 бода), Македонија (527) или Албанија (535) релевантнији и показују да је пред Србијом тежак посао да достигне те нивое, наведено је на сајту HCP.

"Изгледа да основне услуге, као што је вакцинација беба, функционишу. Постоје растућа права пацијената, али, у целини, исходи, као и приступ пацијентима, морају да се поправе", казао је Бјернберг.

EHCI је стандард мерења нивоа европске здравствене заштите. Издање из 2012. године оцењује 34 национална европска система здравствене заштите помоћу 42 индикатора, који покривају пет подручја која су кључна за потрошача здравствених услуга - права пацијената и информације, време чекања на лечење, исходи, превенција/опсег и домет пружених услуга и фармацеутска средства.EHCI одражава сталан напредак европске здравствене заштите, са бољим исходима и укупним условима.

Индекс указује на три изражена подручја на која треба обратити посебну пажњу на почетку кризе.То су тенденције дужег чекања на скупе хируршке операције у државама које су највише погођене погоршањем економске ситуације, повећан удео плаћања из сопственог џепа за одређени број лечења и недостатак побољшања и чак погоршање у приступу новим врстама лекова.

Без обзира на економију, Европа остаје територија на којој се инфекције догађају у болници. За сваку другу од 34 државе у којима је извршено мерење, EHCI поставља црвени степен узбуне у погледу ризика од инфекције.
(Танјуг)

Непозната мерила сврстала здравство на последње место
Председник Здравственог савета Драган Делић изјавио је данас поводом податка да је Србија рангирана као последња земља на листи Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI) за ову годину да је није сигуран колико је такав закључак валидан јер се не зна на основу којих тачно параметара је донет.

"Податак сам по себи није добар, али да ли је валидан, то заиста не знам", казао је Делић Танјуг и додао да му нису познати детаљи тог истраживања.

Како је истакао, тачно је да ситуација у систему српског здравства "није баш добра" и то је опште позната чињеница, на коју указују подаци да нема довољно матерјалних средстава, да се новац не уплаћује референтним установама на време и да је мало превентивног рада.

Делић каже да су за боље функционисање здравственог система потребна већа финансијска издвајања, као и промена појединих законских решења.
Он је такође указао на парадокс да када се говори о бесплатном здравственом систему, који је свугде у свету веома скуп, у Србији "многи не плаћају доприносе а хоће да се лече".

Председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије Зоран Савић је рекао да се класификација Србије као последње земља на листи Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI) за 2012. годину мора прихватити са резервом јер нису позната мерила таквог закључка.

Међутим, Савић је истакао да је по питању пружања квалитетних здравствених услуга Србија сигурно међу бољим земљама у Европи, као и да Србија има изузетне стручњаке који су признати и у Европи и у свету.

"Проблем су вероватно и мала издвајања за здравствену заштиту, у просеку по 270 евра по становнику, по чему смо међу последњима у Европи, као и начин организације здравствен заштите", нагласио је Савић и указао на промену начина организације здравствене заштите и на неопходност реформе здравственог осигурања.

Невладина организација "Доктори против корупције" оценила је, међутим, да је "сурова реланост коју преживљавају милиони грађана Србије када им затреба здравствена услуга добила и званичну потврду од стране европских институција".
Како сматра та НВО, са легализованом корупцијом у здравству, потпуном доминацијом политике над струком, неспособним али послушним управљачким кадром, другачији исход од последњег места у Европи није ни био могућ.
У Европском парламенту у Бриселу јуче је представљена листа Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI), на којој је Србија рангирана као последња , будући да је добила 451 од потенцијалних 1.000 поена.
Међу 34 рангиране земље, Холандија је добила 872 поена, иза ње је Данска са 822 поена, Исланд (799), Луксембург (791) и Белгија (783).

EHCI од 2005. године објављује експертска организација "Хелт конзјумер пауерхаус" (HCP) са седиштем у Шведској.
Главни оперативни директор HCP и вођа EHCI тима Арне Бјернберг каже да Србију не треба упоређивати са богатим чланицама ЕУ и да су њени суседи као што су Хрватска (655 бода), Македонија (527) или Албанија (535) релевантнији и показују да је пред Србијом тежак посао да достигне те нивое, наведено је на сајту HCP.

"Изгледа да основне услуге, као што је вакцинација беба, функционишу. Постоје растућа права пацијената, али, у целини, исходи, као и приступ пацијентима, морају да се поправе", казао је Бјернберг.
EHCI је стандард мерења нивоа европске здравствене заштите.
(Танјуг)